Примарна мисија хидрауличних конектора је да обезбеде пренос течности без-цурења (обично хидрауличног уља). У условима високог-притиска (савремени хидраулички системи могу да раде на притисцима од 35 МПа или више), чак и најмање цурење може довести до губитка енергије, загађења животне средине, па чак и безбедносних инцидената. Због тога је дизајн заптивке конектора кључан. Обично се користи композитна структура „металне-заптивке“, где предоптерећење навоја компримира заптивни прстен док се користи крутост металног кућишта да се одупре деформацији под високим притиском.
Отпор на притисак је кључни показатељ квалитета конектора. Висококвалитетни хидраулички конектори{1}}морају да се подвргну ригорозном тестирању притиска, укључујући тестове задржавања статичког притиска (да би се проверило заптивање под дуготрајним-високим притиском) и пулсне тестове (да би се симулирале флуктуације притиска током покретања и искључивања система). Отпорност на замор је такође кључна: честе флуктуације притиска могу изазвати микропукотине у металном кућишту. Високо{5}}прецизни производни процеси (као што су ЦНЦ стругање и прецизно ковање) и технике топлотне обраде (као што су гашење и каљење ради побољшања жилавости) могу ефикасно продужити век трајања конектора.
Поред заптивања и отпорности на притисак, хидраулички конектори се такође морају прилагодити различитим условима рада. На пример, у сценаријима високих-температура (као што је металуршка индустрија), материјал за заптивање треба да буде флуорокаучук отпоран на високе-температуре; у корозивним медијима (као што су поморски хидраулички системи), омотач мора бити направљен од нерђајућег челика или површински-обложен; у специјалним индустријама као што су храна и медицина, материјал за спојеве је обавезан да испуни хигијенске стандарде (као што је нерђајући челик 316Л).
